Albanac mu je opalio 2 šamara, a patrijarh Pavle ga je... Kada je otišao da ga prepozna, usledio je pravi šok! Ova priča ostavlja bez reči
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Advokat Milovan Stojanović prepričao je kako je mladi Albanac u Prizrenu udario tadašnjeg vladiku Pavla, a on nije reagovao niti je želeo da prijavi napad.
- Kada je kasnije došao da prepozna napadače, Pavle je stao pored mladića koji ga je udario i rekao da taj nije među uhapšenima, šaljući mu duhovnu poruku.
Patrijarh Pavle, koji je u narodu bio omiljen zbog skromnosti, mudrosti i istinoljubivosti, preminuo je na današnji dan 2009. godine u 95. godini.
Na dan sahrane, na putu od Saborne crkve do porte manastira Rakovica ispratile su ga stotine hiljada vernika, koji su i danima pre toga čekali u redovima da mu se poklone poslednji put.
Pamtiće ga Srbi po svojoj jednostavnošću, ali i ogromnoj duhovnosti koja se prožima i dan danas u sve pore srpskog društva. O veličini i ljudskosti patrijarha Pavla govori i sledeća priča.
Advokat Milovan Stojanović poreklom je iz Prizrena, a za rodno Kosovo i Metohiju vezuju ga brojne uspomene i sećanja koje često prepričava.
Advokat se u gostovanju u emsiji "Biseri“ prisećao obnavljanja crkava i manastira, ali i vremena kada je patrijarh Pavle bio još uvek vladika raško-prizrenski i suočavao se sa brojnim problemima. Kako kaže, ne samo da je upoznao patrijarha Pavla, već su ga i njegovi roditelji znali iz perioda kada je bio vladika raško-prizrenski, prenosi Blic.
- U našem selu postoji crkva Sveta nedelja i on je sedamdesetih godina dolazio nekoliko puta u vreme Sabora. Moji pokojni deda i baba su čuvali crkvu četrdeset godina. I sećam se da su svi sveštenici koji su dolazili u crkvu tada da obave službu, deda ih je zvao kući na ručak. Tako je i patrijarh Pavle, a tadašnji vladika dva puta bio. Njegovu blagost ne mogu nikada zaboraviti - prisetio se Stojanović.
On ističe da je to najveća čast koja je mogla da se desi njemu i njegovoj porodici.
- Bio sam šesti ili sedmi razred sedamdesetih godina. Crkva je bila totalno u drugom planu, čak su i zabranjivali da se ide u crkvu. Sećam se kao da je juče bilo kada su vladiku dva mlada Albanca od 18 i 20 godina iz Prizrena, koja su se opkladila da jedan sme da ga uhvati i da mu opali šamar. To se desilo usred dana u centru Prizrena. Vladika je bio do pošte da završi neke poslove i kada se vraćao, mladić ga je uhvatio za bradu, dva tri puta levo-desno i opalio mu je dva šamara - priča Stojanović.
- Pavle, kakav je uvek bio, samo se povukao, pogledao ga i nije hteo da reaguje, već je otišao do Bogoslovije i nikome nije to hteo da kaže. Neko je video i odmah prijavio MUP-u, koji je prijavio Saveznom SUP-u. Savezno izvršno veće je hitno reagovalo da se pohapse svi ti mladići, jer je ipak povređen čovek koji predstavlja SPC - ispričao je Stojanović.
Uhapšeno je desetak mladića i pozvan je vladika Pavle da ih raspozna, a najveći šok tek je usledio, prisetio se advokat.
- Patrijarh Pavle je došao i odmah ga je prepoznao. Išao je od jednog do drugog dva, tri puta i rekao da taj mladić nije tu. On je dva, tri puta šetao pored tih mladića i samo je jednom stao pored tog koji ga je udario, pogledao ga pravo u oči i rekao: „Ne, taj koji me je tukao nije tu.“ On mu je zapravo poslao jednu duhovnu poruku - rekao je Stojanović.
On je dodao i da je dobio specijalno pismo od patrijarha Pavla na dan svog venčanja. Kako je istakao, imao je želju da se venča u Prizrenu, a Pavle, tadašnji vladika poslao je poruku svima da se ugledaju na advokata i njegovu suprugu Tanju kada se venčavaju, piše Svi Srbi u Parizu.
Biografija patrijarha Pavla
Podsetimo, patrijarh srpski Pavle, jedan od najpoštovanijih poglavara Srpske pravoslavne crkve, preminuo je 15. novembra 2009. godine, u 95. godini života, na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, gde se lečio dve godine. Njegov odlazak ostao je upamćen kao veliki gubitak za Srpsku pravoslavnu crkvu i vernike, a njegov životni put obeležili su predanost veri, služenje narodu i decenije duhovnog rada.
Rođen je 11. septembra 1914. godine kao Gojko Stojčević. Nižu gimnaziju završio je u Tuzli, višu gimnaziju i šestorazrednu bogosloviju u Sarajevu, dok je Bogoslovski fakultet završio u Beogradu.
Od 1944. godine radio je kao veroučitelj i vaspitač u Banji Koviljači, u Domu za decu izbeglu iz Bosne i Hercegovine. Nekoliko godina kasnije, 1948. godine, zamonašio se u manastiru Blagoveštenje, u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, kada je dobio monaško ime Pavle.
Njegov crkveni put nastavio se izborom za episkopa raško-prizrenskog 29. maja 1957. godine. Na toj dužnosti proveo je 33 godine, tokom kojih je živeo i radio na Kosovu i Metohiji.
Za 44. srpskog patrijarha izabran je 1. decembra 1990. godine. Na čelu Srpske pravoslavne crkve ostao je sve do smrti, 15. novembra 2009. godine.
Patrijarh Pavle ostao je upamćen kao duhovni poglavar čiji su život i delovanje obeležili skromnost, jednostavnost i posvećenost crkvi. Njegovo ime i danas zauzima posebno mesto u sećanju vernika i poštovalaca Srpske pravoslavne crkve.